polako, ali sigurno jesen gazi mojim travnjakom.zelene niti trave prkose vetru i kiši, a opalo lišće šara tepih zlatnim bojama...
jesen je...
ma koliko pomisao na nju ide i uz sumorno vreme, kapi kiše i vetar jesen je i...
...tople boje kasnog sunca koje nas greje...i mene dok pijem popodnevnu kafu...
...cveće kasnih jesenjih cvetnica u bašti i balkonu...moje hrizanteme raskošnih boja...
...đačke torbe i malene glavice pred vratima škole...iako sam davno čula školsko zvono koje mene zove...
...mirisne dunje na ormanu moje bake...koje ja i dalje stavljam iako ni baka ni mama nisu više medju živima...
...miris pečene paprike koji se sve ređe oseća ulicom jer sve manje nas ume, zna i može praviti ajvar...
a zimnica i jeste obeležje jeseni, kada zreli plodovi lete u teglice i flaše, kada se rumene i zelene rafovi ostava...
mislim , a volela bih da se varam da sam jedna od poslednjih generacija koja voli da se "igra" zimnicom...
...a tu su i raspevani kazani tradicionalne rakije koja se peče ujesen...
...ma jesen je sva ta toplina koja me seća na ljubav i dom...
do sledećeg posta...
