prošla me je vreva letnjih dana, izleta i skitnje.uplovila sam u toplu jesen punu mirisa i ukusa.menjaju se slike godišnjih doba, svaka lepa na svoj način.ali upravo taj početak nekako uvodi u fini predah i mir.
klinci se otisnu u još jednu školsku, kiše ponovo padaju, a čaj od nara i omiljeno štivo u rikama pred veče prijaju.prijaju i duge jesenje šetnje, i tumaranje po kuhinji, eee to vam je novembar.ali novembar se u našoj kući obeležava i na još jedan, lep tradicionalni način.u novembru obeležavamo Krsnu slavu Sv,Arhangel Mihail.
sećam se svog detinjstva.slave su se drugačije obeležavale.kuća bi zamirisala na svežinu, vanilu cimet i morski orah.tamjan bi se širio sobama a familija i prijatelji bi svratili, onako...da čestitaju i na kratko posluženje.bilo je tu i slaniša, i tamnog vina da ti zavrti u glavi, ali i puno svečarskog i ne nije bilo preterivanja ni u čemu...
sećam se i slava svojih rođaka, tete pogotovu kada smo kao klinci sa nosom do stola gledali u slavski kolač i ptičice po njemu...možda sam baš tako otkrila tu žicu kulinarstva u sebi? ko zna?nezaboravne staklene kuglice koje su mamile iz papirnih korpica i štanglice presute grilijaž prahom, pa čokolada, pa rozenka.celi čarobni svet za nas decu.
volim novembar jer je to "zatišje pred buru", uvod u dane porodičnih slavlja,rođendana, Božićnih i novogodišnjih praznika.i kao veliki karusel vrti se život oko tih događaja, porodice i vidim sva odrastanja, i moja i tuđa ...a toplina mi ispuni srce... u novembru, toplina mi ispuni srce.
u obilju kulinarija svakojakih, ponekad poželim nešto tradicionalno.
ove godine sam sebi obećala : slavsko posluženje će me setiti na dane detinjstva.hrana će biti ona nekdašnja, a kolači sa mislima na tetu.videćemo.
i kao što rekoh ovo je kratki predah dok ne krene novi krug karusela i ne stigne novi post.
do sledećeg posta
