tri generacije ljubavi

moja unuka, moja ćera i ja

tri generacije ljubavi

pisaću vam o tri generacije koje povezuje ljubav, o tri generacije kojima vreme neznači puno sem da se dobija na kvalitetu života, pisaću vam o neraskidivoj vezi majke, ćerke i unuke...

vreme

vreme- koje je prošlo,
 koje traje...
vreme koje tek dolazi
vreme koje protiče i seća nas da smo svakim danom sve stariji, a ne pametniji,
svakim danom sve umorniji a ne i poletniji...
nemilosrdno vreme koje gazi...


o ne mislim  ja tako...to su reči koje čujem na ulici, na poslu, od umornih ljudi od teškog života-na žalost.

moja priča je drugačija

pričaću vam o tri generacije ljubavi, o mojim generacijama ljubavi...

na žalost mama nije dočekala praunukicu, sada bi na slici neraskidivo bilo četiri ruku...

dakle:ljubav koju nosim u sebi usadila mi je moja mama...od samih početaka, izmedju posla i mojih domaćih, izmedju svakodnevnice i mog odrastanja...i gle čuda odjednom sam devojčurak,pa devojka, mlada žena i odjednom(ha šalim se:tek u dvadeset četvrtoj) postadoh majka.moja nova uloga me je najpre zbunila, ne uplašila ali kako sad to:ja imama nekog za koga brinem, koga neizmerno volim,ko je deo mene?
generacija koja me sledi...sećam se dana kada je moja mama šetala unuku, ponosno je učila prve reći i prve pokrete bojicama, sećam se toplog pogleda kojim bi rekla sve...
i vreme prolati, deca odrastaju, najmiliji nas ponekad napuste prerano u ovom životu, ali u mislima ostanu zauvek...
moja ruka nema na koga da se osloni na slici, ali sam zato tu da bi bila prva od tri generacije ljubavi koju slika predstavlja...
a vreme ide tako da sam sada ja ta generacija kao moja mama, ja pišem i pevam, ja se igram i radujem mojoj unukici...i za nauk sve je prolazno, a ljubav koja spaja traje zauvek...



do sledećeg posta