susret

samo trenutak je potreban da te vrati u prošlost

ljudi su postali zatvoreni, dovoljni sami sebi, ne vide lepotu u sitnim svakodnevnim stvarima a baš to je sve život...

žureći u predpraznično jutro u kupovinu, u moru automobila, gužve i jedva nadjenog parkinga pri izlasku  pogled mi je privukla krasna baštica pred višespratnicom.

bila je prepuna perunika...

baštica za sećanje

i samo tren je bio dovoljan, samo pogled...vratila sam se u prošlost,u detinjstvo
u bakinu baštu perunika, onih pravih starinski plavih
morala sam taj tren da zabeležim i podelim ga sa vama...
a onda mi pogled privuče prozor u prizemlju-starija gospođa  ga otvara blago se smeši i kaže:lepe su zar ne?
prelepe glasio je moj odgovor-samo to jer me je val emocija baš stigao
kako je malo potrebno da se ljudi razumeju, da im bude lepo i da budu ispunjeni:starijoj gospođi nagrada za njen trud, meni sećanje na dane detinjstva...
susret u pravom smislu te reči

do sledećeg posta